Svi bi trebalo da pišu, ne samo novinari i pisci. Možda ćete reći da je lako nekom ko već piše da to savjetuje. Ne morate, međutim, da budete profesionalni pjevač da biste pjevali. Isto je i sa pisanjem, koje nam donosi značajne dobrobiti, evo koje.
Od svih kreativnih načina izražavanje, pisanje najviše doprinosi sposobnosti diskriminativnog razmišljanja i čini naše razmišljanje jasnijim. Ukratko, pisanje nas čini pametnijim. Evo šta kaže nauka.
Pisanje pomaže da sredimo haos u glavi. To je možda jedna od najboljih stvari u pogledu pisanja. U jednom intervjuu u kojem su pitali nekolicinu pisaca o njihovom radu, pored ostalih odgovora lične prirode, jedan se ponavljao kod svih: pisanje daje čovjeku predah u sadašnjem trenutku da sagleda i svari situaciju i podrobno razmisli o onome što ga okupira.
Citiramo odgovore dva savremena pisca:
“Pišem da bih potpuno shvatila o čemu mislim, šta posmatram, šta vidim i šta to znači.”
“Pišem da bih objasnio sebe samom sebi. To je način da obradim moje katastrofe, sredim haotičnost života da bih mu dao simetriju i smisao.”
Nije neuobičajen stav da čovjek ne može da potpuno shvati neku zamisao dok je ne zapiše i dok ne uvidi da postoje neki aspekti te zamisli koje dotad nije dobro promislio.
Dakle, pisanje je način da organizujemo svoje razmišljanje. Ono nam omogućava da podrobno razmislimo o svemu, daje nam nove uvide i otvara nam nove perspektive. Kada pišemo, razmišljamo dublje, a to nam pomaže da stvari sagledamo jasnije.
Pisanje nam pomaže da bolje usvojimo informacije koje primamo i da naučimo značajno više
Kada pišemo, ne samo da jasnije vidimo stvari, već i bolje usvajamo informacije koje dobijemo kada ih zapišemo. To objašnjava zašto studenti i učesnici raznih konferencija i sastanaka koji hvataju bilješke nauče više od onih koji samo slušaju i ništa ne zapisuju. Još jedan veoma interesantan detalj otkriva proučavanje obavljeno na Univerzitetu Prinston. Po njemu, studenti koji hvataju bilješke pišući na papiru nauče značajno više od njihovih kolega koji hvataju bilješke pišući na laptopu.
Istraživači su utvrdili da oni koji koriste laptop kucaju gotovo sve što čuju ne razmišljajući previše o onome što pišu. U osnovi, oni ne razmišljaju o smislu onoga što zapisuju; umjesto toga samo mehanički prepisuju. Prepisivanje ne zahtijeva mnogo kognitivne aktivnosti.
Međutim, oni koji zapisuju rukom očigledno ne mogu da zapišu svaku riječ koju izgovori profesor ili predavač. Zato moraju da slušaju pažljivije, da rezimiraju lekcije, bilježe samo ključne stvari i zbog toga, nauče znatno više. Kada pišete rukom, vaš mozak je u potpunosti angažovan u procesu razumijevanja, što znači da ćete bolje zapamtiti informaciju koju vam saopšte.
Istina je da živimo u digitalnom dobu i vjerovatno ne možeda ni da zamislite da ne koristite laptop za učenje ili za posao, ali ne bi trebalo da potpuno zanemarite pisanje na stari dobri staromodni način, olovkom na papiru.
Pisanje nam pomaže da obradimo svoja negativna osjećanja i poboljšava našu emocionalnu inteligenciju
Jedno istraživanje iz 1994. je uključilo 63 nezaposlena inženjera da utvrdi kakav efekat bi pisanje moglo da ima na nivo njihovog stresa. Učesnici su podijeljeni na tri grupe: 1) kontrolna grupa koja piše (o svojim planovima za taj dan, ili o tome šta rade da nađu posao), druga kontrolna grupa (koja nije pisala ništa) i eksperimentalna grupa (koja je “ekspresivno pisala”, tj. vodila dnevnik o svojim najdubljim razmišljanjima i bolnim iskustvima).
Inženjeri iz eksperimentalne grupe “ekspresivnog pisanja” pisali su 20 minuta svakog dana, opisujući svoje osjećanje gubitka, odbačenosti, finansijske nesigurnosti i slično što prati njihovu potragu za poslom.
Rezultati koje su saopštili autori ovog proučavanja glase: nakon tri mjeseca 5 osoba iz grupe koja je ekspredivno pisala našle su posao, nijedna iz grupe koja je pisala tehničke zabilješke, i dvije iz grupe koji nisu pisale. Osam mjeseci kasnije, samo je 24% osoba iz grupe koja je pravila tehničke bilješke našlo stalan posao, 14% iz grupe koja nije ništa pisala, a zapanjujućih 53% iz grupe koja je ekspresivno pisala našlo je stalni posao!
Evo i zaključka istraživača:
“Moguće je da je pisanje o mislima i osjećanjima koja se tiču gubitka posla omogućilo otpuštenima da obrade svoja negativna osjećanja, da prihvate gubitak i stave tačku na njega, čime su postigli novu perspektivu. Takvo postupanje može da stvori promjenu u orijentaciji pojedinca koja mu omogućuje da raskrsti sa negativnim osjećanjima, što sprečava ta osjećanja da izbiju na površinu i ometu potragu za poslom, na primjer, prilikom razgovora za posao.”
Drugim riječima, pisanje nas čini emocionalno inteligentnim i sposobnim da se suočimo sa neprijatnim situacijama.
