Evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Johanes Han bio je u Crnoj Gori i otišao iz nje. Sigurno sa pregrštom utisaka s obzirom na to da se sreo sa najvažnijim političkim akterima: od premijera Duška Markovića preko građanske opozicije do Demokratskog fronta.
Ono što je jasno javno saopštio je da očekuje da opozicija prekine bojkot Skupštine Crne Gore na šta opozicionari nijesu (makar za sad) pristali.
Međutim, prema nezvaničnim informacijama CdM-a iz Delegacije EU u Podgorici, Brisel u parlamentu želi da vidi „Ključ“, Demokrate i SDP koje smatra „građanskom“ opozicijom, dok Demokratski front doživljava kao „destruktivni“ dio opozicije.
Takođe, diplomate EU vjeruju da Andrija Mandić, Milan Knežević i ostali iz DF-a na nekin način ucjenjuju Miodraga Lekića, Aleksu Bečića i Ranka Krivokapića. Ambasadori vjeruju da je DF stvorio takvu atmosferu da će prokazati i proglasiti za izdajnike svaku stranku koja bi se vratila u parlament.
S druge strane, kompletna opozicija sinoć je jasno saopštila da ne prihvata prijedlog Hana da se vrati u parlament.
Šta je model za dalji dijalog?
Da dolazak Hana, ipak, nije bio uzaludan kaže za CdM prva crnogorska ministarka evropskih integracija, Gordana Đurović.
„EU posebno ističe značaj vođenja političke debate u parlamentu, što je od posebno značaja za EU integracije, u kontekstu demokratskih reformi i ukupnih političkih kriterijuma pristupanja. Stoga je isto pitanje delegirano svim sagovornicima i odnosilo se na potrebu pune participacije opozicionih partija u radu crnogorskog parlamenta. Komesar Han istakao je da bojkot rada parlamenta nije (održivo) rješenje i da se mora razgovarati o modelu povratka opozicije u parlament. Iz redova opozicije, mogu se čuti različiti pristupi, od insistiranja na kontinuitetu bojkota, preko traženja razumnog roka za ‘ponavljanje’ izbora koji ide i do marta 2018. godine, te stava da se parlamentu treba vratiti selektivno, sa ciljem podržavanja pristupanja NATO-u“, kaže ona.
Za nju je, kako kaže, obećavajuća spremnost svih strana na dijalog.
„Uz taj optimizam, u cilju stabilizacije političkih prilika u zemlji i punog kapaciteta rada Parlamenta, važno je istaći da su sve političke partije izrazile zainteresovanost za dalju inicijativu EU, ne samo kroz preporuke, već eventualno i kroz predlaganje mogućeg modela za dalji dijalog. S obzirom da je EU referentan partner za podršku političkom dijalogu u zemlji, nadajmo se da je posjeta komesara Hana postigla svoj cilj. Nedjelje koje su pred nama, daće odgovor na to pitanje. EU ne može rješavati naše probleme, ali svakako da može značajno pomoći (u njihovom rješavanju)“, naglašava Đurović.
S druge strane, Han je došao u Crnu Goru da bi podržao novu crnogorsku Vladu i premijera.
„Tu posebno treba pozdraviti ono što je i sam komesar Han istakao – a to je vraćanje resora evropskih integracija odnosno evropskih poslova u organizacionu strukturu nove Vlade. Ako se podsjetimo da je Hrvatska nakon četiri i po godine pregovora (decembar 2009) imala sllični broj otvorenih poglavlja, ali i 17 zatvorenih poglavlja, svakako da u ovoj fazi integracija, pred Crnom Gorom stoje brojni izazovi, pa će novo ministarstvo za evorpske poslove, ali i ministartvo za javnu upravu, imati veoma odgovorne reformske zadatke“, kaže Đurović.
