Stanje Opozicije

Dobro jutro! Juče je DPS blokirao rad parlamenta protestujući zbog premijerovog nepoštovanja zakonodavnog organa vlasti. Bivši DPS mali partneri se ujedinjuju kako bi se spasili. URA traži svoje mjesto. Predsjednik je takođe parlamentarna opozicija. Danas ćemo preći i pokušati da raščivijamo ko je opozicija a ko nije, i čime se bave.

Ne zaboravite da se priključite našoj Viber zajednici u kojoj dijelimo informacije u realnom vremenu i direktno odgovaramo na vaša pitanja. Potražite nas na ovoj aplikaciji.

Stanje opozicije

DPS je zaustavio pad podrške i čini se da pomalo i raste. Iako meni spolja i dalje sve to što rade djeluje neuvjerljivo, izgleda da oni među sobom znaju što čine. Državne resurse više ne mogu da zloupotrjebljavaju jer ih nemaju, i to sada rade drugi. U tome prije svih prednjače Demokrate. Sociolog blizak Tridesetoavgustovskom pokretu Bojan Baća, ipak smatra da je to zato što je PES ostavio previše DPS-ovaca u strukturama, i onda oni i dalje rade za DPS. Interesantna tvrdnja, ali teško da drži vodu. Prije svega, ti koji ostaju su ili stvarno radni i talentovani navigatori birokratske džungle, ili aparatčiki koji nemaju dovoljno autoriteta i političkih talenata da donesu uspjeh na izborima. Ili su već potpuno prelećeli u PES i druge partije većine i rade za te partijske mašinerije.

Dakle, DPS drži rezultat. Viđećemo koliko će to poljuljati formiranje partije Duška Markovića. Moja procjena je da oko četvrtine glasača crnogorskog bloka naginje Dušku Markoviću. Koliko će moći da pokupi iz tog glasačkog rezervoara zavisi od partijskog i terenskog rada, ali i političke visprenosti.

Bivši saradnici DPS-a iz manjih partija SDP, SD i LP su formirali Evropski savez. Originalno nema šta. DPS-u je svaka druga kampanja bila evropska. PES je Evropa sad, Duško Marković isto to samo obrnunto PES-SEP, i sada smo dobili ES.

Dođe mi da postanem euroskeptik. Još više kada vidim da Mišel nad nama trenira strogoću, dok sa Vučićem u Beogradu peče ćevape. Prije dvije godine, ali bez obzira.

Trojna koalicija koja se poziva na antiratni pokret devedesetih, mogla je da se imenom i brendingom koalicije referiše na reformske snage i pozove na legat pokreta Anta Markovića i propuštenu šansu. Ali ko će se sad mučiti i baviti kreativnim radom. Nema se vremena treba završavati što se može i prebačiti taj cenzus. Nikoga nije briga za opšte dobro nego za sinekure, da se zakači to malo društvene moći i preživi na državnim jaslama.

URA se raspravlja sa Demokratama. Opet je sve vraćeno u normalu. Ušli smo u period u kome se bivši ministar unutrašnjih poslova iz Ure i sadašnji iz Demokrata prepucavaju ko radi za koju mafiju. Kao što su radili prije stupanja u predizborni savez prošle godine. Ništa im ni ovo neće smetati da se ponovo udruže kad zatreba da se preživi.

Predsjednik i dalje oklijeva da otvori karte, ali drži ključeve od Podgorice u svojim rukama. Željko Ivanović se nada da će ga privoljeti da predvodi srednjaški blok, koji bi trebao da pogura “DF i DPS” u opoziciju.

Uglavnom, ovđe se božje zore ne zna. Ne znamo ni ko je do kraja opozicija, ni ko je vlast. U takvom stanju politički profitira vlast, i kontrolna uloga parlamenta se svodi na minimum. Opozicija ga pretvara u cirkus umjesto da pravi institucionalni i medijski pritisak.

Nezadovoljstvo postoji, ali njime nema ko da upravlja. Ista priča kao i sa opozicijom DPS-u. Dok ih crkva nije okupila nije bilo sreće. Problem je što ovu novu opoziciju nema te crkve ni autoriteta ni opšteg dobra koje bi je okupilo.

Toliko za danas. Ugodan ostatak dana želimo.

S poštovanjem,

Ljubomir Filipović, analitičar i kolumnista CdM-a

(Mišljenja i stavovi kolumnista nisu nužno stavovi redakcije CdM-a)