Raskinuti sa nekim, ako imate išta slično duši, nije prijatno. Kako to uraditi? Da li je zaista potrebno da se nađete na javnom mjestu i zagledate jedno drugom u oči prije neizbježnog srcoloma? Koliko iskrenosti treba odmjeriti da bi druga strana shvatila da nikad, ali nikad više, nećete spavati sa njom? Bez odgovora na ova teška pitanja, neki se odluče da neprimjetno iskliznu iz veze. Ali srećom, danas postoji profesionalna podrška, piše Vice.
Natalija Huarez je bivša učiteljica i sertifikovani dejting trener. Posljednjih par godina, sve joj se više ljudi obraća za pomoć pri okončanju ljubavne veze. Kao stručnjak za raskide, ona će vas učiniti odlučnijim i spremnijim da (nježno) šutnete svog partnera – ili, ako se nađete na drugoj strani bolnog raskida, pomoći će vam da ga prebrodite. „Volim da pomažem ljudima kad im je najteže”, kaže ona. „Oporavak, iscjeljenje, pa ponovno puštanje u promet.”
Kako je sve ovo počelo?
“Imala sam dosta burnih veza u svojim dvadesetim godinama. Bili su to sve sjajni ljudi, ali nismo se dobro uklapali. Po okončanju svoje vjeridbe oko tridesetog rođendana, obratila sam se terapeutu i počela da čitam sve moguće knjige na ovu temu. Brinulo me je to kako sam birala partnere – da li sam postala zavisnik od drame? Nisam željela da ponovo prođem kroz sve to. Baš kad sam počela da radim u ovom polju, mnoge moje prijateljice su se upravo udavale a razvodi u mojoj familiji nisu česti, pa nisam znala kome bih pomogla. Na kraju se to sve poklopilo sa raznih strana. Teško je shvatiti zašto volimo ljude koje volimo, ali teorija vezivanja je tu od velike pomoći. Ja sam prvo kroz taj proces prošla da bih pomogla sebi, zatim poznanicama koje su prolazile kroz raskide, a onda su one počele da me preporučuju.
Danas mi je drago što mogu da kažem da sam postala ona vrsta osobe kakva bi mi jako dobro došla u nekom ranijem periodu, osoba koja će me i podržati i prepoznati moj bol, ali me neće požurivati da nekog prebolim. Osoba koja može da ponudi toliko literarnih izvora. U ono vrijeme, ja nisam imala nekog takvog pa sam mislila da je problem u meni.
Šta je neophodno da bi se neko ovim poslom dobro bavio?
“Iskustvo je moja najveća prednost – bila sam prevarena, bila sam u ljubavnom trouglu, bila sam na jedno 80 ljubavnih sastanaka tokom pet godina od moje neuspjele vjeridbe. Dakle, iskustvo prije svega, ali i saosjećanje. Mora se biti otvoren, manje osuđivati. Tek kad se nađeš u zapetljanoj, nezgodnoj situaciji možeš da znaš kako bi se snašla”.
Ko su vam najčešće mušterije?
“Muškarci i žene su negdje pola-pola. Ima dosta muškaraca od po 40, 50 godina koji su sa trideset ušli u ozbiljnu vezu, a sad žele novi početak. Tu su i svježe razvedene osobe, to je veliki dio moje klijentele. Ima i žena u tridesetim godinama koje su nekad maštale kako će im život izgledati kad napune 30 ili 35. Neke od njih bi da počnu sve ispočetka – kao što sam i ja od tridesete. Neke se očajnički drže veze u kojoj su jer su ranije zamišljale da će im život u ovo doba biti stabilan. Mnoge od njih – posebno one koje žele djecu – sklone su agresivnim strategijama. Žele da se oporave od traume, ali žele i da istovremeno krenu u potragu za novim partnerom. Htjele bi da sve ubrzaju, da odmah krenu da upoznaju nove ljude.
Šta je bolje, šutnuti ili biti šutnut?
“Veoma je bolno kad treba odlučiti da li da se veza raskine ili ne. Ali ja trenutno radim sa nekoliko klijenata čiji su se partneri prosto pokupili i otišli, nestali izuzetno naglo. Takvi raskidi su obično više traumatični”.
Ima li dosta onog tihog izvlačenja?
“U dejtingu ima, i donekle je OK. Ako vam se neko uopšte ne javlja, to je jasna poruka da ne žele više ništa od vas. Ali kad ste već u vezi… ljudi sa kojima radim, život im se naglo promijenio u jednom danu. A to su bile veze od negdje tri do pet godina”.
Zašto su raskidi tako teški?
“Mnogim ljudima je neprijatno da drugom nanesu bol, da preuzmu to odgovornost. Kao da gubimo iz vida činjenicu da se svako prije ili kasnije oporavi poslije raskida, ma koliko bolan bio, i ima priliku da nađe nekog drugog. Ljudi obično pokušavaju da zaštite sebe od samog čina, a u stvari opterećuju i drugu osobu. Ja im pomažem da to sagledaju na nov način da bi im bilo lakše da krenu dalje”.
Šta ste najčudnije doživjeli u ovom poslu?
“Mnogi od mojih klijenata se nose sa prevarama. Jedan čovjek je varao ženu možda godinu dana, pokušavao je da odluči da li da se razvede i proba nešto sa ovom novom. Sjela sam sa njim i o svemu temeljno popričala. Došao je do zaključka da ne želi razvod, da bi samo zamijenio jedan set problema drugim, i na tome se završilo. Ali par mjeseci kasnije, pozvao me je da zakaže termin za svoju bivšu ljubavnicu kojoj je teško pao raskid. Meni je bilo fascinantno da isti slučaj sagledam sa druge strane. On je tu rizikovao – njegova žena je znala, pokušavali su da poprave odnose – mislio je „ako ne iskontrolišem ovu drugu ženu, možda počne da me kontaktira i napravi mi probleme”. Radila sam sa njom na tome, teško se nosila sa činjenicom da je on nju mogao tako da odbaci. Htjela je prosto da pobijedi. Uspjela sam da joj pomognem da uvidi da to u stvari i ne želi. On je bio mnogo stariji od nje, imao je djecu. Kad je najzad shvatila šta zaista želi, bilo joj je mnogo lakše da ga preboli.
Takođe, bio je jedan klijent prije par mjeseci koji me je kontaktirao u namjeri da prevari ženu sa mnom. Morala sam da mu objasnim da se ipak ne bavim time.
